Kakva je ovo izjava Volodimira Zelenskog: Evropa je pokazala strah, stvarna moć je u rukama Rusije

Bez obzira na podršku Evrope, ključna stvar koja je veoma važna Ukrajini i koja je deo mirovnih pregovora su američke bezbednosne garancije. Predsednik Volodimir Zelenski mora da ih obezbedi, možda čak i ako to znači ustupke na drugim mestima. Stručnjaci kažu da su bezbednosne garancije Vašingtona jedini održivi put za mir u Ukrajini - koliko god Evropa želela da veruje drugačije.

Zvaničnici Evropske unije odustali su prošle nedelje od plana o dosad neviđenom reparacijskom zajmu za Ukrajinu i umesto toga će prikupiti 90 milijardi evra kroz zajedničko zaduživanje kako bi finansirali Kijev u naredne dve godine. Izuzetak su Mađarska, Češka i Slovačka, koje neće učestvovati u ovom aranžmanu.

Nakon što su pregovori zapeli zbog zahteva Belgije za neograničenim garancijama pre korišćenja zamrznute ruske imovine, lideri EU okrenuli su se izdavanju zajedničkog duga. Time će se obezbediti finansijska stabilnost Kijeva tokom 2026. i 2027, dok će teret otplate pasti na zajednički budžet Unije.

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u Briselu da bi korišćenje zamrznute ruske imovine za potrebe Ukrajine moglo da se protumači kao "objava rata" i da bi Evropsku uniju to direktno uvuklo u sukob i ocenio je da je sprečavanje takve odluke "veliki uspeh".

"Evropa je pokazala strah"

Ali, kako piše “Volstrit žurnal” (WSJ), Evropa je svojom odlukom “pokazala strah”.

Evropski lideri koji pokušavaju da pomognu Ukrajini su “ustuknuli”. Dok ishod napetog sastanka u Briselu nije bio loš za Ukrajinu - koja će dobiti obećani zajam od Evrope i pokriti dve trećine budžetskih i vojnih troškova zemlje u naredne dve godine - Evropa je, i to ne prvi put, pokazala da - suočena sa ruskim pretnjama i zastrašivanjem - teško održava čvrst stav, navodi list.

Lideri su rekli da bi zaplena suverene imovine predstavljala opasan presedan i da složen plan koji je pripremila EU nije bez mana. Sada će 250 milijardi dolara ruske imovine, zamrznute u prvim danima nakon invazije na Ukrajinu, verovatno ostati po strani do kraja rata - potencijalno dostupna sredstva za obnovu Ukrajine, ali ne i za jačanje vojnih kapaciteta Kijeva ili evropskih napora za ponovno naoružavanje, navodi WSJ.

Američke bezbednosne garancije

Na putu do mira u Ukrajini stoji više prepreka, od kojih su najveće teritorija i bezbednosne garancije. Vašington je Kijevu nedavno ponudio bezbednosne garancije po uzoru na NATO – upozoravajući da ta ponuda neće biti zauvek na stolu.

Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov je u ponedeljak, nakon sastanka američke i ukrajinske delegacije na Floridi, na kojem je na stolu bio plan od 20 tačaka vezan za bezbednosne garancije Kijevu, rekao da su se dogovorili o stavovima oko multilateralnog okvirnog sporazuma o bezbednosnim garancijama, kao i o bilateralnom sporazumu vezanom za garancije.

“Naš zajednički prioritet je da se zaustavi ubijanje, postigne garantovana bezbednost i stvore uslovi za obnovu, stabilnost i dugoročni napredak Ukrajine”, rekao je Umerov na “Telegramu”.

"Zavisiće od Putina"

Koliko god Ukrajina da smatra da su snažne američke bezbednosne garancije, njihova dugotrajnost možda će ipak da zavisi od tumačenja ruskog predsednika Vladimira Putina, piše u autorskom članku za “Politiko” Ed Arnold, istraživač evropske bezbednosti na institutu RUSI.

Koliko god Evropa želela da veruje drugačije, garancije Vašingtona su jedini održiv put ka miru za Ukrajinu. Evropa ne može čak ni da rasporedi svoje multinacionalne snage bez američke logističke podrške. Kako se 2025. bliži kraju, pitanje posvećenosti Vašingtona ostaje ključni faktor u pokušajima da se ruski rat pomeri u sledeću fazu i, kako se mnogi nadaju, dovede do trajnog mira.

Ipak, sve ukazuje na to da se stvarna moć nalazi u rukama Rusije, kaže Arnold.

Zelenski je spreman, ali...

Ukrajinski predsednik je navodno spreman da odbaci težnju ka priključenju Ukrajine u NATO zarad robusnih američkih bezbednosnih garancija, a postoji dodatna nada da bi one mogle da uključe i isporuku krstarećih raketa “tomahavk”, dometa 1.000 km, koje su u prošlosti dobila samo četiri američka saveznika.

Zelenski se nada da bi svaka nova obaveza bila pravno obavezujuća i zahtevala ratifikaciju u Predstavničkom domu i Senatu SAD - koji u velikoj meri podržavaju Kijev - a potom i odobrenje predsednika.

Takva formalna ratifikacija bi ukrajinske bezbednosne garancije dovela na sličan nivo kao i drugi bilateralni bezbednosni sporazumi SAD sa zemljama poput Japana i Južne Koreje.

Ali čak i tada, rizici ostaju.

"Krhka obaveza"

Iako je Zelenski rekao da bezbednosne garancije “odgovaraju Članu 5” NATO, ova suštinska obaveza Alijanse je krhka, navodi Arnold, dodajući da su, u stvarnosti, uzajamne bezbednosne garancije potkrepljene verodostojnom vojnom silom izuzetno retke. Zato je upitno, navodi on, da li bi SAD zaista odlučile da ponude garanciju koja bi mogla da ih primora na direktnu intervenciju u Ukrajini, posebno imajući u vidu da od 2014. pružaju ograničenu podršku, dosledno blokiraju put Ukrajine ka NATO-u od 2022. i daju prioritet izbegavanju direktnog uključivanja u rat.

Dok se bilateralni kontakti između SAD i Rusije nastavljaju paralelno sa evropskim i ukrajinskim pregovorima, Putinova pozicija će biti ključna - sviđalo se to nekome ili ne. A Rusija želi mnogo širi sporazum sa SAD o evropskoj bezbednosti, što je jasno pokazala kroz inicijalni mirovni plan od 28 tačaka.

S obzirom na to da Putin trenutno odbija da popusti u svojim maksimalističkim zahtevima, ostaje nejasno šta je Rusija spremna da prihvati, zaključio je Arnold.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Prenele Espreso vesti)